Radilice
Radilice su stalni i najmnogobrojniji članovi društva, koji čine njegovu glavnu snagu. U rano proleće pčelinje društvo ima oko 15 – 20000 radilica, ali se njigov broj tokom proleća i na početku leta, u vreme glavne pčelinje paše naglo poveća, čak na oko 50 - 80000, dok im u jesen brojnost opada, tako da zimu pčelinje društvo počinje sa oko 30000 radilica.
Život pčele radilice je kratak i traje u proseku od 30 do 45 dana, s tim da u drugoj polovini leta ili u jesen žive nekoliko meseci, dok leti, u vreme obilnih paša, radilice žive jedva 4 ili 6 nedelja. Tokom letnje intenzivne pađe nekada ugine i preko 1000 pčela radilica dnevno iz jedne košnice, ali to se ne primećuje i ne odražava na radnu sposobnost društva zbog njegovog ubrzanog razvića i stalnog izvođenja novih mladih pčela.
Pored ostalih organa specifičnih za pčele, radilice poseduju žaoku, koja im služi u odbrambene svrhe, za borbu protiv svakog ko ugrožava pčelinje društvo. Nije svaki ubod pčele radilice za nju letalan, a takvu polsedicu za pčelu, jedino, ima njen ubod sisara, jer joj je žaoka harpunastog izgleda i pri ubodu usled kontrakcije potkožne muskulature sisara dolazi do ukleštenja žaoke. Pčela radilica pri pokušaju da izvuče žaoku, istreže deo svog utrobnog trakta, što se letalno završava.
Radilice lete relativno brzo. Pri lepom, mirnom i tihom vremenu, bez vetra, mogu leteti brzinom i do 45 km/h. Ako oko pčelinjaka ima dovoljno paše, pčele ne lete daleko od košnice (1,5 do 2 km); međutim, pri nedovoljnoj paši u blizini košnice, pčele radilice u potrazi za hranom mogu da lete na udaljenost 3 do 4 i više kilometara od košnice.
Pčele radilice obavljaju sve funkicije u pčelarskom društvu izuzev reproduktivne i mogu se svrstati u u dve velike grupe: grupu kućnih i grupu pčela letačica (izletnica).